Ljubav prema knjigama: Tajni život čitalaca u prevozu i izvan njega

U gradske gužve, zvucima motora i razgovora, uvukao se drugi, tiši svet. To je svet stranica koje šušte, priča koje oživljavaju i čitalaca potpuno uronjenih u druge stvarnosti. Čitanje u prevozu postalo je neka vrsta suptilnog rituala, privatne oaze u sred javne vreve. Neki su u njemu lovci, koji diskretno pogledima skeniraju korice u tudjim rukama, pokušavajući da dešifruju ukuse nepoznatih saputnika. Drugi, pak, priznaju da su pre meta nego lovci, svesni da je njihova vlastita knjiga u torbi možda predmet nečijeg prolaznog interesovanja.

Postoji jedna opšta predrasuda da mi Srbi retko čitamo. Međutim, jedno popodnevno putovanje bilo kojim gradskim prevozom lako može da je opovrgne. Sećanja na prošle decenije, kada su se po prevozima "vukarale" knjige iz popularnih edicija Večernjih novosti i Politike, ostavljaju toplu nostalgičnu sliku. "Lolitu" su često vidjali u rukama putnika, što je možda i najbolji dokaz da su i tada postojale smele i raznovrsne selekcije. Danas je ta selekcija još šira, a potreba za njuškom nužna - život je previše kratak da bi se trošio na prolazna, efemerna dela.

Klasici kao životni izbor

Za mnoge strastvene čitaoce, putokaz kroz more štiva jesu dela klasika. Odluka da se čita samo ono što je vremenom provereno nije snobizam, već svestan izbor baziran na dubini i kvalitetu. Ruska književnost, sa svojim ogromnim psihološkim prostorima, posebno privlači. "Derviš i smrt" Meše Selimovića je jedna od onih knjiga koje zahtevaju mir i punu pažnju, pa je čitalac često mora da ostavi i vrati, tražeći pravi trenutak za uživanje. Slično je i sa "Braćom Karamazovljm" Dostojevskog, delom koje ne samo da zabavlja, već i temeljno preobražava način razmišljanja.

Sa druge strane, francuski klasici poput "Grofa Monte Krista" Aleksandra Dime očekivano izazivaju oduševljenje. Lepo urađena knjiga, sa predivnim povezom, postaje i predmet fizičkog divljenja - čita se, zatvori, i samo se gleda kako je lepo sve urađeno. Iako neki smatraju da je knjiga "užasno razvučena", za većinu je to nezaboravna avantura. "Tri mušketira" istog autora takođe spadaju u omiljene, dok se Balzak često pominje kao pisac kojeg posebno vole ljubitelji realističkih priča.

Savremeni talas i knjige koje razočaraju

Put od preporuke do stvarnog čitanja često je putem iznenađenja. Neke knjige koje su vas razočarale ostavljaju posebno gorak ukus, naročito kada dolaze od "slavnih" pisaca ili nose veliku popularnu reputaciju. "Sotanski stihovi" Salmana Ruždija često se navode kao primer takvog razočarenja - očekivanja su bila velika, ali krajnji utisak nije zadovoljio.

Savremena štiva, s druge strane, nude raznovrstan spektar. Od potresnih priča kao što je "Žerminal" Emil Zole, koji kontrira kritičarima i ostavlja jeziv utisak, do laganijih, ali duboko emotivnih romana kao što su "Lovac na zmajeve" i "Hiljadu čudesnih sunaca" Haleda Hoseinija. Naturalizam i realistični prikazi ljudske sudbine i dalje imaju snažan odjek. Trileri i krimići, poput onih od Jusija Adlera Olsena ("Bez milosti") ili Džordža Bajića ("Žuta kabanica"), drže pažnju i nude uzbudljive zaplete, iako se ponekad rasplet može naslutiti.

Posebno mesto zauzimaju domaći autori. "Veliki rat" Aleksandra Gatalice hvaljen je kao jedna od najzanimljivijih domaćih knjiga poslednjih godina, koja nudi svež pogled na istorijske događaje i može da se nosi sa najboljim savremenim ratnim delima. "Kosingas" Aleksandra Tešića takođe privlači pažnju kao epska porodična saga.

Ljubavne priče i poezija za opuštanje

Kada je potrebno opustiti se, mnogi čitaoci posežu za ljubavnom poezijom - svetskom, pa ruskom. To je čist uživancija, način da se duša odmori od težih tema. Ljubavni romani, od klasičnih poput "Orkanskih visova" Emily Brontë do savremenih kao što su "Devojka od papira" Gijoma Musoa, nude emocionalnu nadoknadu. Iako se dešava da neki od ovih romana budu predvidivi ili "na istu foru", oni i dalje uspevaju da zadrže pažnju i pruže trenutak begstva.

Serije poput "Pedest nijansi" izazivaju podeljena mišljenja - za neke su "opasno štivo", za druge lagano štivo za opuštanje bez pretenzija. Ista sudbina zadesila je i romane Norah Roberts ili Džodi Ellen Malpas, koji se čitaju brzo i lako, ali ne ostavljaju trajniji trag.

Problem pozajmljivanja: Knjige koje se ne vraćaju

Jedna od neizbežnih muka svakog knjigoljupca je problem sa pozajmljenim knjigama. "Ne volim kad mi ne vraćaju knjige", kaže jedan strastveni čitalac, opisujući poznatu situaciju gde se ljudi "dobrovoljno" poslužuju njihovom bibliotekom, a onda knjige misteriozno nestaju. Borba da se te knjige vrate može biti naporna, a osećaj gubitka je posebno bolan kada su u pitanju primerci koji su "prirasli za srce". Rešenje? Neki odlučuju da ćute i jednostavno kupe nove, drugi se upuštaju u potragu i energično traže povratak svog blaga.

Knjige kao ogledalo putnika

Vreva knjiga u prevozu je živopisna i uvek drugačija. Od klasika poput "Knjige o Milutinu" Danka Popovića, za koju se čini da je bila u svakoj srpskoj kući, do savremenih stranih hitova. Neko drži "Hazarski rečnik" Milorada Pavića, neko se zagledao u "Moć sadašnjeg trenutka" Eckharta Tollea, tražeći duhovni mir. Ponekad se vidi neko sa debelim istorijskim romanom Edvarda Radforda ("Njujork", "Ruska"), a drugi put sa lakom ljubavnom pričom Megi O'Farel.

Ova raznolikost je lepota. Ona pokazuje da ljubav prema književnosti i umetnosti nema granica - da svaku knjigu, bez obzira na žanr ili period nastanka, možemo da zavolimo. Čitanje u prevozu nije samo način da se iskoristi vreme, već i tiha veza sa nepoznatim saputnicima, neizrečeno priznanje: "I ja volim to što voliš."

Dakle, sledeći put kada uđete u autobus ili voz, bacite pogled oko sebe. Možda ćete videti nekog kako uživa u "Stogodišnjoj samoći" Markesa, ili se bori sa "Uliksom" Džojsa. A možda ćete i vi biti ta osoba koja će nekom drugom pružiti trenutak radoznalosti i inspiracije. Jer, na kraju, svaka otvorena knjiga je otvoreno srce, a svaki čitalac u prevozu je tihi svedok neiscrpne ljudske potrebe za pričom, znanjem i lepotom.